Стрес је природна реакција организма на изазове, али када је хроничан, може имати озбиљне последице по физичко здравље. Прва и најчешћа реакција на стрес је активација симпатичког нервног система, што доводи до повећане производње хормона као што су адреналин и кортизол. Ови хормони су неопходни за краткорочну реакцију на опасност, али њихово дугорочно присуство може негативно утицати на разне системе у телу.

Срчано-судовни систем је један од највише погођених. Хроничан стрес може довести до повећаног крвног притиска, аритмија и чак повећати ризик од срчаног удара. Поред тога, имуни систем слаби, што чини организам подложнијим инфекцијама и успорава процес зарастања рана. Варење такође трпи последице, јер стрес може изазвати проблеме као што су гастритис, синдром иритабилног црева и поремећаји апетита.

Смањење хроничног стреса кроз здраве животне навике, као што су редовна физичка активност, медитација и уравнотежена исхрана, може помоћи у заштити организма од ових негативних ефеката.